KAKO JE DOBRO VIDETI TE OPET!
PIŠE: VELJKO DRAGOSAVLJEVIĆ
(Ovu kolumnu posvećujem i pišem svima koji vole košarku...pa i sebi)
VREME je za krevet, kaže časovnik - 01:20. Nekoliko neprospavanih noći, vikend 'Večitih derbija' i pregršt interesantnih utakmica.
Radilo se dosta i umesto da sam već u dubokom snu, u pozadini 'Novi fosili' i dobro poznat stih... Razmišljam o njoj... A onda se niotkuda pojavljuje 'ONA' i kaže: "U sredu ponovo igraš basket, jel' si spreman?"
"Dobra moja košarkaška lopto, za tebe ću uvek biti spreman..."
Kada sam, kako je to popularno danas reći, otišao u prevremenu košarkašku penziju te 2014. godine, odlučio sam da napravim pauzu. Nisam želeo da je gledam. Povreda kolena i još neke sitne stvari su uticale na to da sa skoro 20 godina odlučim da ostavim košarku.
Nije bilo lako... Sećam se, poslednji trening... Teško sam se kretao. Kolena nisu bila spremna uprkos velikoj želji koja me nikada nije izneverila. Došao sam kući, seo na krevet i rekao: "Gotovo je". Nisam ni slutio da će biti tako teško, nisam se spremao za to.
Prošlo je nekoliko nedelja i osećao sam se malo bolje. Dva meseca kasnije, "nov" čovek... Šest meseci kasnije - stara ljubav zaborava nema. Želeo sam je više od svega, nedostajala mi je. Naravno, sa nekih 10 kila više sam bio svestan toga da neću više nikada igrati na 'onom' nivou, ali bar malo, kako kažu basketaši, da je osetim.
Tih dana sam se gurao gde god sam stigao i dobijem poziv na basket - 5 na 5, bivši košarkaši, milina. Prvi napad - koš. Drugi napad - koš. Treći napad, ode noga i mesec i po dana u krevetu. Naravno, povrede nekada imaju svoje dobre strane. Evropsko prvenstvo tih dana, gledao sam sve utakmice ali i kućna usluga, koja je bila na visokom nivou, kao Pol Džordž ove sezone.
Da skratim...
Prolaze godine, jedna, druga, treća četvrta...
U međuvremenu sam se zaposlio, radim kao novinar i manje-više živim košarku. Ne može da prođe dan da sa nekim ne prodiskutujem o nekom košarkaškom velemajstoru, uvek neizbežnom Mozisu Melounu koji je na jednom NCAA turniru povredio nogu. Živeo je u siromašnoj porodici, uvek ga je bilo blam da govori. Vokabular je bio skroman kao i učinak Kej Si Riversa u derbiju i nakon povrede i pitanja novinara šta se dogodilo, Mozis je tada, u svom stilu samo rekao "FOOT BROKEN". Kraj.
Priča koju ovih dana stalno prenosim je o čuvenom Leriju Braunu, koji je nakon jednog poraza njegovog bivšeg kluba Torina, izašao pred novinare, stavio flašu sa kiselom vodom i rekao: "Moji igrači ne mogu ni ovo da brane".
I tako u nedogled.
Prošle nedelje sam odigrao prvi basket posle dosta meseci. Imao sam bolji učinak od Kej Si Riversa na premijernom nastupu za Zvezdu, što je i više nego pohvalno priznaćete. Malo je reći, da sam pokušao firižider na koš da bacim, mislim da bih i to proturio kroz obruč. Ubacivao sam sve, išlo me je, da ne kažem "sralo". Uvek volim da ponovim onu čuvenu "Forma je prolazna, klasa je večna".
I tako, idealnih sat vremena je gotovo... 'Sedi 5' za igru... I zadovoljstvo držanja leda na kolenima u naredna dva dana...
Stigao je poziv i spreman sam za novi basket u sredu.
Ova kolumna je posvećena svima onima koji vole košarku i koji su zaljubljeni u nju. U kratkim crtama, jednostavno, od nje se ne može pobeći. Ona ti se uvuče u kožu kao Dragan Milosavljević Huanu Karlosu Navaru...Kakva je to odbrana bila...
Dobro veče, dobar dan, dobro jutro 'bastketbal laveri'... U zavisnosti od toga kada ćete čitati ovo...
KAKO JE DOBRO VIDETI TE OPET...
Zadovoljstvo držanja lopte u rukama - neprocenjivo. Zadovoljstvo prolaska lopte kroz obruč i cepanje mreže - neprocenjivo.
Ovo isto želim i vama.
